stanje svesti

 

 

Šta je to što ljudi prvo pomisle kada im se pomene ime Vidal Sasun?Prva asocijacija im je verovatno da se radi o frizeru i filantropu,harizmatičnom čoveku uvek okruženog lepim ženama koji je osmislio paž frizuru.Nema greške,to je taj dasa!Ipak ono što malo ljudi zna vezano za Vidala Sasuna je da još kao mlad,sa svega 17 godina bio član militantne antifašističke organizacije '43 Group',formirane od strane bivših jevrejskih vojnika,koji su prebijali fašiste Osvalda Mozlija na ulicama Londona nakon Drugog svetskog rata.

Pre više godina,u intervjuu koji je dao za časopis 'Jewish Chronicle' on se prisetio tih vremena i svog učešća u formaciji '43 Group':

"Pre Drugog svetskog rata,postojala je snažna fašistička partija predvođena Osvaldom Mozlijem,međutim sa otpočinjanjem ratnih sukoba,Vinston Čerčil donosi odluku o pritvaranju Osvalda Mozlija i njegovih kohorti.Po završetku Drugog svetskog rata,svi oni su pušteni na slobodu i tada ponovo kreće njihova anti-semitska propaganda,ulični marševi i mitinzi.Bilo je stvarno zaprepašćujuće!U to vreme mnogi bivši vojnici,inače jevrejskog porekla,dolaze na ideju o formiranju formacije '43 Group'.Radilo se o zaista hrabrim momcima koji su svašta prošli u ratu.Mnogi od mojih drugova su pristupili ovoj grupi,tako da nas je bilo sve ukupno par stotina.Tačno je,fašiste smo prebijali po ulicama,i da...u nekim trenucima obuzimao nas je strah.Ali kako su do nas počele da dolaze sve one slike i priče vezane za Holokaust,nije bilo šanse da im dozvolimo da se šetaju okolo.Jedne noći policija me je uhapsila i smestila u pritvor.Proveo sam neko vreme iza rešetaka da bi mi sledećeg dana sudija rekao kako ovo više ne sme da mi se ponovi,da budem dobar dečko i da će me ovog puta pustiti zbog godina.To je bio naš život.Jednostavno odlučili smo da ne dozvolimo da se dešava ono što se dešavalo pre rata,kada su Jevreji matretirani i ponižavani na sred ulice.Imali smo sjajnu saradnju,s obzirom da su jezgro grupe činili,kao što sam već napomenuo Jevreji,bivši pripadnici britanske vojske,koji su učestvovali u brojnim operacijama.Ali u grupi je bilo i momaka drugih nacionalnosti i konfesija,koji su vrlo dobro znali šta je to koncentracioni logor,tako da su se i oni borili zajedno sa nama rame uz rame".

 

 

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić,pre desetak dana je pozvala sve zainteresovane pojedince i organizacije da učestvuju u debati za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama.Nisam baš siguran kako je debata zamišljena,na koji način će se voditi,pod čijim okriljem i koliko će dugo trajati,ali ono što me je izuzetno obradovalo je da u nju može svako zainteresovan da se uključi!Pa rekoh,'ajde ukratko da iznesem svoj stav,makar i na ovaj način,jer kako rekoše ovi iz vlasti,"predlog zakona bi trebao da se nađe u skupštini do kraja prolećnog zasedanja",pa da požurim dok ne bude kasno...

Vidite ovako dame i gospodo,ja sam neko ko je rođen u SFRJ,dete sam socijalističkog društvenog uređenja,te u skladu sa tim već imam izgrađen stav o LGBT zajednici,onako kako su mene i ostale učili u tom sistemu šta je to zapravo.Dakle jedan letimičan pogled na 'Leksikon stranih reči izraza' Milana Vujaklije iz 1966,u izdanju Prosvete Beograd biće vam sasvim dovoljan.A on kaže sledeće:

 

 

 

 

 

 

 

pederastija (gr.Παιδεραστία,ljubav prema dečacima) bolesna i protivprirodna polna strast prema istom polu.Homoseksualnost.

Izvinjavam se na politički (ne)korektnom rečniku onima koji ne dele iste stavove,ali to je za našu generaciju bila i ostala neupitna činjenica.

Predlagači zakona poručuju nam kako "ovaj akt neće značiti da će biti dozvoljen brak između osoba istog pola,već će se njime samo regulisati imovinsko-pravni odnosi između homoseksualnih parova".Dame i gospodo,ne potcenjujte nas.To što radite je uvreda za zdrav razum i našem narodu je potpuno jasno šta je vaš krajni cilj,kako god vi to upakovali.

Kao što i sami znate,ono o čemu vi ovde navodno brinete (imovinsko-pravni odnosi istopolnih parova) može se vrlo lako rešiti jednostavnom primenom ugovornog prava: 1)zaključenjem ugovora o poklonu,2)testamentom i 3)ugovorom o raspodeli imovine za života.Sva sreća pa neki od nas se tek onako 'pomalo' bave pravnim naukama,sasvim dovoljno da prozremo vaše prikrivene namere.Manite se ćorava posla i daljeg promovisanja pederastije!

 

STOP ZAKONU O ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA! 

 

 

Jedna varnica je bila sasvim dovoljna da se sukob na ulici rasplamsa!Dana 31.januara 1919,radnici u štrajku napali su policiju u centru Glazgova,tako da je i vojska morala da bude angažovana kako bi se uspostavio javni red i mir.Štrajkači su izneli sledeće zahteve: smanjenje broja časova tokom radne nedelje sa 50 na 40,otvoranje novih radnih mesta za demobilisane vojnike iz Prvog svetskog rata i na kraju uvođenje više slobodnog vremena u toku dana za sve zaposlene. 

Štrajk je zakazan za ponedeljak 27.januara,a već u petak 31.januara,oko 60.000 radnika je odložilo alat i zaustavilo dalje aktivnosti.U novinama su se odmah pojavili naslovi puni gorčine: The Scotsman je događaje povezao sa "Terorizmom na Klajdu",dok je Glasgow Herald tvrdio kako radnici koriste "metode terorista".Toga dana više od 60.000 učesnika protesta okupilo se na Džordž skveru i zapevalo pesmu "The Red Flag".The Glasgow Evening News je zatim preneo ono što se dalje dešavalo: "Policija je smatrala da je neophodno atakovati na okupljene pendrecima,pa su tako muškarci,žene i deca krenuli da padaju i gaze jedni po drugima u svom tom metežu".

Iako isprva zatečeni novonastalom situacijom,radnici se vrlo brzo grupišu i uzvraćaju na napad policije,te ih primoravaju na povlačenje.Prekretnica uličnog sukoba desila se u momentu kada je kamion krcat staklenim bocama zaustavljen od strane besne gomile.Kako su štrajkači počeli da bacaju staklene flaše i kamenice na policiju,kordon je jednostavno morao da popusti,tako da su mnogi od njih krenuli da beže glavom bez obzira.Predvođeni demobilisanim vojnim službenicima,radnici su potom započeli marš ka Glasgow Greenu,gde su opet napadnuti od strane policije.Ovoga puta su iščupali delove metalne ograde i sa štanglama izvršili kontra napad na organe reda.

Nasilje je potrajalo do duboko u noć.Državni sekretar Škotske tada izgovora čuvenu rečenicu upućenu ratnom kabinetu: "Pogrešno bi bilo nazvati ovo što se desilo u Glazgovu štrajkom radnika.Ovo je bio boljševički ustanak!" Sledećeg jutra dok su lokalne trupe učvršćivale utvrđenja,10.000 vojnika je ušlo u centar grada.Sa tenkovima i ljudima raspoređenim na ključnim tačkama,naoružanih mitraljezima,kao i hiljadama uniformisanih lica angažovanih da patroliraju ulicama,izvesno je bilo da je država rešena represijom da anulira militantnost štrajka.U ponedeljak 10.februara,nakon što su se poslodavci usaglasili da bi radnu nedelju trebalo smanjiti za 7 časova,radnici sa svoje strane donose odluku o obustavi daljih uličnih aktivnosti,te je i zakazani štrajk otkazan.

 

 

Nedavna rezolucija nemačke partije Die Linke samo je potvrdila ono što je već godinama poznato - socijaldemokratija predstavlja vanvremenski instrument imperijalizma oličenog u neprijateljstvu prema radnom narodu!Na svom poslednjem sastanku,izvršni komitet ove političke partije doneo je odluku o zauzimanju neprijateljskog stava prema Kubi,objavivši podršku kontrarevolucionarnoj grupi poznatoj pod nazivom 'San Isidoro Movement'.

Prema izveštajima novinske agencije 'Neues Deutschland',Die Linke - vodeći član Partije evropske levice - većinom od oko 90% usvojila je rezoluciju o "demokratizaciji kubanskog društva",kojom se izražava solidarnost sa takozvanim "disidentima". Pod izgovorom poštovanja "ljudskih prava",socijaldemokrati Die Linke,postali su tako zagovornici delovanja kontrarevolucionarnih snaga,istih onih koje podržavaju i SAD.

Nadmašivši sve granice drskosti i licemerja,socijaldemokrate su svoju rezoluciju dostojnu svakog prezira nazvali ni manje ni više nego "Solidarnost sa Kubom".Da li to znači i da solidarnost partije Die Linke ide na račun SAD odnosno CIA-e i antikomunističkih bandi iz Majamija?!

Ovde poruka nas antiimperijalista treba da bude sasvim jasna.Nemačka radnička klasa,svi radni ljudi u zemlji koji sebe smatraju socijalistima i levičarima,moraju jednom za svagda da okrenu leđa partiji Die Linke i njenim pseudolevičarskim demagozima čija je uloga ovim činom u potpunosti ogoljena!

 

 

Jedan od mnogih mitova koje buržoaski mediji šire tokom perioda pandemije je da vakcina protiv Covid 19 predstavlja "pobedu" odnosno "trijumf" kapitalizma.U stvari oni pokušavaju da nas ubede,da je van svake sumnje,značajan napredak velikih biotehnoloških i farmaceutskih kompanija u borbi protiv koronavirusa,isključivo dostignuće kapitalističkog sistema.

Ovo jednostavno nije tačno.Najpre zbog toga što je višedecenijska komercijalizacija i privatizacija zdravstvenih sistema u kapitalističkim zemljama dovela do smrti miliona ljudi.Pandemija Covid 19 ne samo da je razotkrila ogromne nedostatke zdravstvenih sistema kapitalističkih država,što je direktan rezultat pogrešne politike koju sprovode buržoaske vlade,ona je i pokazala koliko je smrtno opasna,te da takva politika degradira i uništava javno zdravstvo zarad interesa velikih monopolskih grupa i njihovog profita.

Drugo,vakcina protiv koronavirusa,kao i svaka vakcina i medicinski izum,rezultat je temeljnog bavljenja naučnim istraživanjem.Ovo je poprilično očigledna stvar,ali moramo da podvučemo i ovo: Izume osmišljavaju naučnici u laboratorijama,a ne ljudi iz sveta biznisa i izvršni direktori farmaceutskih giganata.Vakcine,lekovi i sl stvari...koji spašavaju živote miliona ljudi,proizvod su naučnog istraživanja,rezultat ljudskog rada!

Stotine hiljada naučnika i istraživača koji prodaju svoj rad farmaceutskim monopolima,koji najčešće rade u nesigurnim uslovima iscrpljeni do krajnjih granica,oni su ti koji se bore u prvom planu za dobrobit naučnog razvoja.

U okvirima kapitalizma,naučna istraživanja u svim sektorima zaglavljena su u mulju poslovne konkurencije.Na kraju krajeva,čak i finansiranje istraživanja velikih monopolskih grupa i buržoaskih vlada se određuje na osnovo dobiti: Sve što ne donosi profit odbija se ili premalo finansira,dok milioni ljudi širom sveta umiru zbog komercijalizacije zdravstvene zaštite i skupih lekova.Moć kapitala drži u šaci neizmerne mogućnosti naučnog istraživanja,koči razvoj nauke koja bi,pod drugim okolnostima u drugačijem društveno ekonomskom sistemu,mogla sasvim sigurno da posluži sve većim savremenim potrebama šire populacije.

Užurbanost kapitalističkih zemalja i velikih farmaceutskih monopola da pronađu vakcinu protiv koronavirusa nije vođena nikakvom humanitarnom zabrinutošću.Ono do čega im je zapravo stalo je zaštita reproduktivnosti radne snage (nedovoljno zdravi radnici nisu pogodni za maksimalnu eksploataciju) ali i maksimalan profit od distribucije vakcina.

Oni koji veličaju kapitalistički sistem zbog toga što je napravljena vakcina protiv Covid 19,obično se ne bave posebno važnim pitanjem: Ko plaća dugoročna istraživanja koja hiljade naučnika sprovode u ime velikih farmaceutskih kompanija? Istina je ta da se farmaceutski monopoli u velikoj meri oslanjaju na finansije iz javnog sektora;Radnici su ti koji plaćaju porez i koji su punjenjem državnih fondova značajno doprineli sprovedenom istraživanju.Pogledajmo kako izgleda vladino Covid 19 finansiranje farmaceutske industrije u brojkama: 

-Pfizer/Biontech: 2,5 milijardi $

Nalazeći se u nepovratnom vrtlogu propadanja,očigledno je da monopolski kapitalizam predstavlja prepreku u naučnom istraživanju i daljem napretku.Okvir kapitalističkih proizvodnih odnosa odavno više nije motiv za naučna istraživanja u korist širih društvenih potreba.Sasvim suprotno,konkurencija velikih monopolskih grupa i njihov stalni lov na profit, predstavljaju osnovni problem za višestruko korišćenje naučnih i tehnoloških mogućnosti koji bi bili u interesu radnih masa.

Najefikasnija "vakcina" u budućnosti će biti ona koja će ukinuti eksploataciju čoveka od strane čoveka,koja će poslati kapitalistički sistem u istorijski muzej i potpuno osloboditi ogromne mogućnosti naučnog saznanja.Ta "vakcina" će biti trijumf socijalizma!

 

 

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Vjačeslavu Volodinu,predsedniku donjeg doma ruske Dume,da do 1.jula izradi nacrt zakonskih amandmana kojim bi se uvela zabrana upoređivanja Sovjetske Rusije i nacističke Nemačke,prenosi portal princip.info 

U izradi amandmana na Federalni Zakon povodom stogodišnjice pobede sovjetskog naroda u Velikom patriotskom ratu 1941-1945 učestvovaće i ruski Organizacioni odbor 'Pobeda'.

Predloženi amandmani imaće za cilj da utemelje i nesumnjivo potvrde sovjetsku pobedu nad nacistima,te da spreče svako javno izjednačavanje uloge SSSR-a i nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Putinova direktiva usledila je nakon čitavog niza pokušaja izjednačavanja nacizma i komunizma od strane zapadnih zemalja,uključujući i rezoluciju Evropskog parlamenta iz 2019.godine,koja je doneta "budući da su sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima i priznanje i podizanje svesti o zajedničkom evropskon nasleđu zločina koje su počinile staljinističke,nacističke i druge diktature od ključne važnosti za jedinstvo Evrope".

 

 

Dok se javnost u Srbiji ovih dana bavi slučajem Miroslava Mike Aleksića,učitelja glume koga je glumica Milena Radulović prijavila za silovanje u više navrata kada je imala svega 17 godina,u nedeljniku NIN osvanula je karikatura gde se na lucidan način kritikuje vladavina predsednika Aleksandra Vučića,na kojoj je dotični prikazan kako pohotno grli mapu Srbije,dok naša država poručuje: "Uh,kad ja progovorim o devet godina silovanja".

Nije dugo trebalo medijima bliskim vladajućoj partiji SNS,majstorima spina, da karikaturu nazovu ogavnom i bolesnom,uz ocenu da se njome vređaju žrtve silovanja,ali i omalovažava politika predsednika Srbije.Mogu li ovi propagandisti bliski vlastima,koji svaki put zavrte priču onako kako njima odgovara,bar u ovom slučaju da se objektivno postave i interpretiraju rad karikaturiste na način kakav on zaista i jeste,kao satiru?I mora li uvek Aleksandar Vučić da bude taj koji će preuzeti glavnu ulogu,u ovom slučaju ulogu žrtve?Kako stvari stoje,izgleda da u narednim danima centralna tema više neće biti učitelj koji fizički i psihički zlostavlja polaznike škole,već 'neosnovani' napad na predsednika.

I kako to da se podigla tolika medijska prašina oko karikature Dušana Petričića?Vi 'uvaženi' medijski delatnici kao da ste se prvi put susreli sa njegovom crtežima.Neće biti,budući da je Dušan Petričić duži vremenski period radio u našim najstarijim i najuglednijim novinama,listu 'Politika',gde je ništa manjom žestinom napadao vlast i predsednika Aleksandra Vučića serijom karikatura i to na naslovnim stranama.

 

 

 

Neke od njegovih karikatura je svojevremeno objavila i 'Ilustrovana Politika'.Tačnije,bilo je to u broju od 20.novembra 2018,kada je Goran Kozić (za koga se priča da je po dolasku na vlast naprednjaka avanzovao,te zahvaljujući njima došao do mesta glavnog urednika 'Voždovačkih novina,lista 'JKP Vodovod i kanalizacija',kolumniste 'Politike',savetnika urednika u 'Ilustrovano Politici') naveo upravo Dušana Petričića,kao primer nekoga ko se profesilonalno bavi svojim poslom,ko se drži osnovnih novinarskih postulata vodeći računa o meri i dobrom ukusu.Sećate se?

Da.To je isti onaj Dušan Petričić koji je nekada svojim crtežima u dnevnim novinama bliskim vlastima razobličavao,a danas u opozicionom nedeljniku 'NIN' razobličava ovdašnje političare.Aleksandar Vučić je komprador,čovek koji deluje u interesu stranih organizacija koje obavljaju poslove u oblasti investicija,trgovine,ekonomskih i političkih operacija,to je već svima jasno.I da,Srbija jeste žrtva njegove pogubne politike.

 

 

CEO FILM:  

 

Čovjek koga treba ubiti:Legenda o caru Šćepanu Malom je jugoslovenski igrani film snimljen 1979. godine u režiji Veljka Bulajića.Po žanru predstavlja kombinaciju fantastike i istorijskog filma,a temelji se na stvarnim događajima u Crnoj Gori u 18.veku vezanim uz lažnog ruskog cara Šćepana Malog. Naslovni protagonista,koga tumači Zvonimir Črnko,je agent koga je Sotona iz Pakla poslao na Zemlju sa zadatkom da širi njegovu vlast pod krinkom lažnog ruskog cara.Radnja prikazuje kako on preuzima vlast u Crnoj Gori,ali u jednom trenutku odlučuje da se odmetne od Sotone i počinje da vlada u interesu crnogorskog naroda,izazvavši neprijateljstvo ne samo Sotone, nego i zemaljskih velesila.

Čovjek koga treba ubiti predstavljao je jedno od najneobičnijih ostvarenja tadašnje jugoslovenske kinematografije, s obzirom da je, u tada službeno ateističkoj Jugoslaviji istorijski događaj prikazivao kroz prizmu hrišćanske legende. Pažnju je izazvao i bizarnim prikazom Pakla, kao i za Bulajićev dotadašnji opus atipično eksplicitnim scenama golotinje i erotike. Postao je jugoslovenski kandidat za Oskara za najbolji strani film, ali nije dobio užu nominaciju. Kasnijih godina je od kritičara često tumačen kao svojevrsni alegorijski prikaz jugoslovenskog vođe Josipa Broza Tita i njegovog načina vladavine Jugoslavijom.

Istu temu je godine 1955. bio obradio mnogo slabije poznat crno-beli film Lažni car.

 

 

VIDEO: https://youtu.be/pxH_Rp9VIj8

 

Da se podsetimo malo šta znači biti državnik i šta znači imati kičmu...

"Mi nismo gejevi",rekao je bivši predsednik Zimbabvea Robert Mugabe pred Generalnom skupštinom UN-a u Njujorku 2015  godine." Odlučno odbacujemo svaki pokušaj da nam se propisuju nekakva nova prava koja su u suprotnosti sa našim vrednostima,normama,tradicijom i uverenjima".Komentar je najpre izazvao šok,a zatim smeh i aplauz prisutnih delegata.

Robert Mugabe - revolucionar koji je predvodio militante Afričkog nacionalnog saveza Zimbabvea u borbi protiv vladajuće belačke manjine u Rodeziji 1960-ih i 1970-ih - takođe je izazvao aplauz prisutnih kada je istakao da njegov narod pruža punu podršku Palestincima u njihovoj pravednoj borbi,te da najoštrije osuđuje destabilizaciju na Bliskom istoku koju sprovode strane sile agresorskom politikom.

Komentarišući situaciju sa migrantima,Mugabe je rekao da je "ona mogla biti izbegnuta da su imperijalisti poštovali nezavisnost drugih država i da se nisu mešali u njihove unutrašnje stvari".

SLAVA ROBERTU MUGABEU! 

 

Scene koje imate prilike da vidite su iz Milana,industrijskog,komercijalnog i finansijskog centra severne Italije i jednog od najbogatijih evropskih gradova.Domaćin značajnog broja velikih multinacionalnih korporacija (Amazon,Apple,Coca Cola,HP,Huawei,IBM,Microsoft,Nestle,Samsung,

Siemens,Vodafone,Whirpool...) Milano je po BDP-u druga po veličini ekonomija u EU posle Pariza.

Ali iza impresivne fasade kapitalističkog progresa,krije se još jedan Milano,koji predstavlja odraz dubokih klasnih nejednakosti,što je krajnji rezultat dugogodišnje politike buržoaskih italijanskih vlada i Evropske Unije.

Nedavni izveštaj agencije Reuters glasi:

"Dugi redovi stvorili su se ispred banaka hrane i socijalnih centara u italijanskoj finansijskoj prestonici Milanu,budući da su se ekonomska razaranja izazvana korona virusom produbila poslednjih meseci".

Kako su brojevi zaraženih krenuli naglo da rastu po završetku leta,Italija prva evropska zemlja koju je pogodila pandemija,uvidela je da mora da pribegne zaključavanju ne bi li zaustavila širenje Covid 19,uprkos ekonomskoj stagnaciji.

"Tokom ovog perioda pandemije,brojevi vrtoglavo idu gore",potvrđuje Luiđi Rosi predsednik lokalne humanitarne organizacije 'Pane Quotidiano',dok se red proteže niz blok izvan centra ka jugu Milana."Svakako verujemo da što duže bude trajala ova kriza,stanje će biti sve gore".

Čak i u prosperitetnom Milanu,koji je pre pandemije doživeo procvat,kriza je ostavila duboke posledice na sve slojeve društva,jer je došlo do zastoja privrede."

"Kako da preživite?!",upitala je Marija Rosa Mamone (76) koja je došla u centar po hranu i novogodišnji poklon za svog unuka.Sa tri osobe kod kuće i 600 evra stanarine koju treba plaćati svakog meseca,ona se koliko-toliko bori za život." Bar mogu da dođem ovde.Ovde ima hleba,mleka,voća..."

Nije iznenađujuće što se u izveštaju Reuters-a ne pominje anti-narodna i anti-radnička politika koju italijanske vlade sprovode već godinama prema uputstvima EU.Pandemija Covid 19 predstavljena je kao jedini izvor ekonomske stagnacije.A to jednastavno nema veze sa istinom.

Izbijanje pandemije i njene posledice samo su izbacile su na površinu već postojeće socijalne nejednakosti.U jeku pandemije,bankrot i ćorsokak eksploatatorskog kapitalističkog sistema postali su još vidljiviji.To je surova realnost današnje Italije,tako da sve buržoaske vlade,bile socijaldemokratske ili desničarske,one su te koje snose najveću odgovornost za ovu katastrofalnu situaciju.

QUESTO E IL CAPITALISMO!

OVO JE KAPITALIZAM!